ZALOG ZA BUDUĆNOST

Objavljeno: 24.12.2012.

Evo bonusa! Još jedan tekst ove nedelje!!! Novogodišnji poklon.

Image

Većina nas će ovih dana okititi jelku. Neko pravu, neko veštačku. Neko u busenu, neko sečenu. Većina zelenu, no ima i onih koji će okititi  belu, zlatnu, crvenu, srebrnu…. svako baš onako kako želi!

Možda ste baš vi oni što prvo stave vrh, a onda polako nižu ukrase. Drugi neko će, pak, jelku kititi polako. Danima…. a kulminacija tako dugog procesa će biti stavljanje zvezde na vrh.

Mnogima se oči zacakle i srce zaigra tek kad se uključe sve sijalice i treperavo svetlo uspuni prostoriju.

Dok sam ja kitila jelku sa svojom decom (tačnije bila sigurnosni faktor dok su je oni kitili) setih se jedne bajke Hansa Kristijana Andersena. JELKA. Bajka je kratka. Jednostavna. Evo sažetka.

Mala jela, koja je sa mamom i tatom živela na jednim sunčanom proplanku, okružena cvećem, pesmom ptica, bezbrižnom igrom zečeva i povetarcem uvek je bila nezadovoljna. Bila je tužna zato što je mala, a zatim i zato što je porasla. Leti joj je bilo vruće, zimi hladno. Bunila se što sve jelke seku i nose u grad, a ona ostaje. Kukala je kada je došao red na nju. Patila što od nje nisu napravili nameštaj, već su je okitili. Sve u svemu – jedna jako nezadovolna jelka…. Poslednja rečenica koju jela izgovara u trenutku kada umire na smetlištu posle božićne noći, oprljenih i bionih grančica je „Da sam se barem radovala suncu, rosi, povetarcu… da sam se radovala dok sam mogla…

Često svoje živote živimo za neka dalja, buduća zadovoljstva. Za neke planirane sreće. Za velike stvari koje tek treba da nam se dese… A, one nikako da se dese.

Najveća je umetnost živeti sada i ovde. Jedino tako možemo reći da živimo svoj život odgovorno prema sebi.  Umeti prepoznati šta nam je važno, šta nas ispunjava i čini srećnima je često pretežak zadatak za koji nemamo vremena, snage, sluha, volje… A, investirati malo vremena, porazgovarati sa sobom, osetiti blaženstvo u grudima je zalog za budućnost. To je poklon koji darujemo ljudima oko nas. Ukoliko razumemo sebe – zašto radimo to što radimo, šta nam je zaista važno, šta nas usrećuje a šta povređuje – sva je prilika da ćemo biti zadovoljni u velikom delu svog života. A to zadovoljstvo će nam pomoći da postavljamo ciljeve, planiramo, činimo i postižemo. Pomoćiće nam da budemo dobri za ljude oko nas, za ljude koji očekuju našu podršku, naše osmehe, našu snagu.

Investirajte to vreme! Svaki put kad vas zaboli stomak, osetite nelagodu ili veliki bes znajte da je verovatno ugroženo ono što vam je važno. A, može se desiti da niste ni svesni šta je to što vam je važno!

„Nemam vremena“ se, ako niste znali, prevodi u „nije mi važno“. Svaki put kad nemate vremena da se pozabavite sobom znajte da ste sebi upravo saopštili da sebi niste važni. Pa, ako je tako… Onda se nemojte čuditi i pitati „Kako je moguće da se uvek meni dešavaju ovakve grozne stvari“, „Kako se uvek drugima dogodi nešto lepo“ i slično!

Coaching se zasniva na životnim vrednostima. U coachingu se sve radi da bi se pronašle vrednosti i osmislili načini da se one svakodnevno žive.

Nađite vremena za sebe. Jedna coaching sesija traje trideset minuta. Manje od jedne epizode vaše omiljene serije. Manje od poluvremena fudbalske utakmice. Daleko manje od ostatka vašeg života!

Ja sam tu. Čekam vas.