UKUSI DETINJSTVA

Objavljeno: 01.03.2013.

Nedavno sam ušla u poslastičarnicu. Neugledna, starinska poslastičarnica sa tri stola, staklenom vitrinom, pultom… znate one što imaju plastično cveće po stolovima i krive, kvrgave polu – žive biljke po uglovima u izlogu.

I u toj poslastičarnici sam osetila ukus  koji tražim već godinama i pokrenula odavno zaboravljena sećanja.

Sve je počinjalo i završavalo se na Zelenom vencu. Mama, sestra i ja. Sa autobusa ka Knez Mihailovoj, pa polako… nogu pred nogu od izloga do izloga. Tražile smo sa namerom i ciljano. Zavisno od sezone i brzine rasta: nove pantalone, nova jakna, nova kecelja za školu, nove cipele….  Danas se to zove shopping, onda se to zvalo „pre podne za nas tri“. Za to vreme tata je bio na pijaci i pripremao subotnji ručak (nedeljni  je spremala mama).

Doduše, nije to tada izgledalo kao danas.  Dve robne kuće, Obuća Beograd (sa dečjom obućom u podrumu i onom divnom drvenom balerinom na čijoj su haljini bili kalupi u kojma smo mi – deca proveravali koji nam broj cipele zaista treba), neizostavna Fontana (tu smo svraćale da vidimo neke nama nepotrebne skupe stvari poput satova, ekskluzivnih pića, umetničkih slika, marama…), Sebastian (u koji sam obožavala da ulazim kasnije, kao tinejdžerka), par komisiona…. I u dnu  - „Snežana“. E, tu smo sestra i ja pile sok, a mama kafu i sumirale utiske. Šta smo sve videle i po šta od toga se treba vratiti.

Pa, polako nogu pred nogu, doduše dosta umornije  - nazad. I, vratimo se, probamo, kupimo…

A onda počinje praznik. Krećemo ka „našoj“ poslastičarnici na Zelenom vencu. To je poslastičarnica u koju smo dugi niz godina svakog subotnjeg prepodneva  ulazile sestra,  mama i ja.

Poslastičar nas već zna. Tri žita sa šlagom i tri limunade. Žito je bilo zaista dobro. Ali, mislim da smo sve tri tu dolazile zbog šlaga. Taj šlag!!  Taj ukus! Takav šlag nikada nigde više nisam okusila. A tražila sam ga

Image

I onda, gotovo trideset godina kasnije,  uđem u poslastičarnicu u potpuno drugom delu grada da pitam imaju li domaće vanilice i osetim miris. Gotovo kao hipnotisana naručim “Žito sa šlagom, molim vas“.

I tada se desilo!! Eksplozija ukusa i osećanja. To je taj šlag! To je taj ukus! To su te emocije! Pozovem mamu pa sestru… i bi mi lepo!

Svi mi koračamo kroz život tragajući za ukusima detinjstva. Sve one stvari koje su nam bile važne kad smo bili mali – važne su nam i kad porastemo. Ono što se menja je način na koji do njih dolazimo. Ako vam je nekad bila važna pravednost – i danas je. Tada je bilo važno da učiteljica kazni pravog krivca, a ne vas. Danas je to da vaš rad bude adekvatno nagrađen. Ako ste se borili za nagradu – nekada je to bila čokolada, a danas bonus na poslu. Nekada ste želeli da prvi imate nike patike u školi, danas se trudite da imate bolji automobil od kolege. I tako dalje.

Vrednosti su ono što nas prati kroz ceo život. Nešto sa čim se budimo i sa čim ležemo uveče u krevet. U brzini života  desi se da zaboravimo šta je ono što je nama zaista važno u životu. I jurimo i grabimo i trčimo. I osećamo umor, nezadovoljstvo, prazninu. A dovoljno je samo da osetite ukus šlaga koji vas vrati u detinjstvo i podseti  šta je to što je vama važno i da krenete prema svojim ciljevima, željama, snovima.

Coaching može biti šlag na vašem žitu. U radu sa coachem otkrićete zbog čega radite sve što radite i šta vas to vuče i gura kroz život. A onda ćete lakše smisliti i kako da to ostvarite.