ŠETAJUĆI MARATON

Objavljeno: 26.04.2013.

Kada bismo želeli da izmerimo život – čime bismo to uradili?

Sigurno ste bar jednim čuli ili prčitali izreku „Život se ne meri brojem udisaja već momentima koji nam oduzmu dah“

Možda se život meri upravo  brojem ovakvih momenata…?

Neko će reći da se život meri blagom koje ostaje iza nas. Pa, opet, šta je sad pa mera za to blago?

Najjednostavnije merenje je godinama. Koliko imamo godina…. Eventualno meseci. Neko će iz šale izbrojati dane. Oni baš uporni i strpljivi  će se pozabaviti satima, minutima, sekundama….

Ja volim da verujem da je dobra mera za život broj koraka koji napravimo. I uz to, koliko smo rastojanje prešli od početka do kraja.

Gde smo bili, gde smo sada, gde želimo da budemo.  Šta je i gde je to NA KRAJU i koliko je daleko? I, naravno, kako dotle…?

Svi koračamo, Od prvog rođendana kroz ceo život obavljamo radnju koračanja. Jedna, druga, jedna, druga. Korak po korak. Nekad je korak brži, nekad teži. Nekad sigurniji nekad manje siguran. Ali, koračamo!

Postoje ljudi koji koračaju samo zato što se to radi.

Neki koračaju zato što vole da uživaju u otkrivanju i usavršavanju svoje veštine koračanja.

Ima onih koji zakorače tek kad vide kuda idu. Ono drugi krenu, pa gde ih put nanese.

ImageMaraton je počeo. Čuo se zvuk startnog pištolja. Krenuli su. Kako maraton odmiče, izdvajaju se dve grupe  trkača. Prva grupa  crpi snagu za nove i nove korake u jasnoj slici cilja ispred sebe. Zamišljaju zastave, navijače, čaše hladne vode, lovorike, fanfare… Druga grupa konstantno bodri sebe pogledom unazad – pretnjom u vidu konkurenata.

I jedna i druga grupa podjednako izdržljivo koračaju. Svi šetaju. Svi su u maratonu i dalje (primećujete da ne koristim reč TRKA, jer se oni zapravo ne trkaju !!)

Jedina razlika je što se maratonci koji su motivisani slikom cilja ispred sebe, cija ka kom koračaju kako se približavaju cilju tako pojačavaju svoju motivaciju i pronalaze skirvenu snagu za nove i nove korake. Što su bliži cilju to je motivacija veća.

Maratonci koje motiviše pretnja, ukoliko se dovoljno odmaknu od preteće grupe poako počinju da posustaju i gube motivaciju. Njima je stalno potreban neko ko će da im diše za vrat. Neka konstantna pretnja, opasnost. Ukoliko uspeju da obezbede „svoju opasnost „– snage neće manjkati!

Ko će pobediti? Ko će najdalje otići? Naravno! Onaj koji bude u sebi pronašao više snage.

Radeći sa ljudima i posmatrajući ljude, primetila sam da zaista postoje oni koji su motivisani ostvarenjima , mogućnostima, šansama, vizijama koje se nalaze ispred njih i oni koji se pokrenu tek onda kada shvate da je potrebno da se od nečega sklone, pobegnu mu, izbegnu nekakvu situaciju, problem, nedostatak.

Rad sa cocahem vam pruža priliku da otkrijete kako ste vi motivisani.  Kako vi šetate kroz svoj maraton. Ovim otkrićem pomoćićete sebi da pravilno postavite ciljeve i osmislite strategije za njihovo ostvarenje.  Jer, nije svejedno koliko ćete koraka napraviti u životu i u kom smeru.