PRSTI KOJI BRIDE

Objavljeno: 18.08.2013.

Volim da provodim vreme u prirodi. Da sam napolju. Da udišem svež vazduh i osluškujem zvuke. Znate onaj osećaj kad ste od jutra do večeri bosi? E, to! To volim!

Volim sa porodicom da odem na plac. Nedaleko od Beograda, na obali Dunava. Tačnije, na ušću Tise u Dunav. Prelepo. Čarobno!

I ovog vikenda smo bili. Potpuno stapanje sa prirodom. Sa samima sobom. Odavno nisam, pa sam se ovog vikenda častila orezivanjem ruža. Još uvek osećam kako mi bride prsti od uboda trnja.

orezivanje ruzaPolako. Predano. Skoncentrisano. Prilazim žbunu, osmatram i počinjem. Odsecam dugačke grane. Tražim ono mesto gde je moguće razviti novi život. Neko bi rekao da odsecam previše. Da je „šteta ruže“, da uništavam sve što je izraslo.

Dok to radim, pored mene prolazi komšija. Zastade, pogleda pa reče:“ Što to tako? Nemoj tako dugačko. Skini samo te precvetale, odatle će ponovo da ti cveta. Tako može celo leto da ti cveta!“ Ja ga pogledam, klimnem glavom, tiho zahvalim i okrenem se …

Podižem ruku, širim makaze… i pre nego što ću odseći još jednu podugačku granu ipak se ponovo okrenem ka komšiji i kažem: “Sigurna sam da ste u pravu. Da bi opet procvetala. To je način kako da ovog leta imam divnu, ucvetalu biljku. No, kad se leto završi, dobiću umornu i potrošenu ružu.

ružino drvoOno što ja želim da uradim je da ojačam stablo. Da ojačam svaku ovu biljku i da joj dam mogućnost da poraste i dâ najbolje od sebe. Možda ne ove, možda ne ni sledeće godine… Ono što ja radim – radim za budućnost. Želim da svaka od ovih ruža izgleda prelepo i za pet i za deset godina“.

Komšija se osmehnu, zamisli i …ode!

Možda je mislio da ima nešto u mojim rečima, a možda je jednostavno pomislio „Ništa ne zna!“

I, dok mi još bride prsti, nastavljam da razmišljam o tome kako mnogi ljudi, iako nezadovoljni i nesrećni životom koji žive gaje umorne cvetiće i trude se da održe kratkotrajnu, prividnu lepotu sebe i svojih života. A, neće, ne umeju ili se plaše da naprave veći, dublji, ozbiljniji rez, udahnu sebi novu snagu i novi život. Ma koliko taj krupan korak izgledao drastičan, zastrašujuć, težak, bolan… samo takvim rezom je moguće osnažiti sebe za velike promene, za nove početke i dati sebi šansu za sreću i zadovoljstvo.

Da se razumemo. Rez je samo početak. Važan, neizbežan i osnažujuć početak puta  ka sreći i zadovoljstvu. Put je dug i krividav. Zato su posvećenost i jaka želja obavezni  saputnici. Spremni?

Coaching je odličan način na pronađete mesto na kome da isečete umornu granu i da kreirate svoje putovanje ka snažnom, ucvetalom drvetu.