PREPLAVLJENA SITNICAMA

Objavljeno: 20.12.2013.

Nedavno je umro Nelson Mandela. Čovek o kome svi ponešto znamo. Bar nešto.

Koliko nas zapravo zna išta o njemu? Ko još pamti sve one činjenice koje smo čuli i učili još od osnovne škole? Tu su i primeri koje smo tako živo zamišljali, dok su nam profesori istorije, geografije, prirode i društva, sociologije, psihologije….  pričali o njima, a nama su se činili dovoljni da damo sebi za pravo da verujemo da znamo sve o velikom borcu, velikom hrabrom čoveku, ocu nacije, oslobodiocu, predsedniku, zatočeniku.

ImageJedna moja klijentkinja, sa kojom radim poslednjih pola godine, ga je lično poznavala. Bili su prijatelji. Živeli su na razčličitim meridijanima, ali su se poznavali i poštovali. Nekoliko puta godišnje bi se sretali različitim prilikama i u različitim situacijama. No, poznavali su se. I družili. Za nju je on bio i više od velikana, borca, predsednika. On je bio deo njenog života, njen prijatelj, učitelj, inspirator.

Vest o njegovoj smrti ju je zatekla u kolima. Na tlu Amerike, u taksiju, na putu ka aerodromu, na putu za Srbiju. Kaže da joj je prva reakcija bila :”Moram otići na sahranu!”. Bila je iskreno potrešena i tužna. Ne samo zbog odlaska velikana, već zbog gubitka prijatelja koga je toliko poštovala.

Nas dve smo se srele dva dana nakon toga. Rekla mi je koliko je tužna i pričala o tome da želi da ode na sahranu.

Dve nedelje nakon toga smo se ponovo srele. Imale smo sesiju. Tada mi je rekla da nije otišla. Tekući problemi, velike odluke koje je morala da donese, neodložne (u tom trenutku su joj se tako činile) obaveze koje je morala da ispuni. Neke društvene, neke privatne. Nakupile su se, udružile i urotile protiv nje i njene želje da ode. Priznala mi je da je u nekim trenucma čak i zaboravila da je želela da ode. Na kraju je dodala:” Šta bi bilo da je on bio preplavljen sitnicama? Kako bi svet danas izgledao?!”

Bila je tužna, nesrećna na trenutke!

Bila je ljuta na sebe, jer je izneverila prijatelja.

Bila je besna, jer je dozvolila da je neke tekuće, ma koliko važne ono ipak – sitnice obeshrabre, ometu i toliko preplave, da nije odala poslednju počast projatelju, velikanu. Nije se pozdravila sa čovekom od koga je, kako sama kaže, mnogo naučila i neprekidno učila. Bio joj je prijatelj, mentor, vođa, uzor. A ona nije otišla da ga isprati! Neke sitnice su se isprečile….

Stvari, želje, ciljevi koji su nam zaista važni, često postanu nevidljivi od mora obaveza, tekućih, operativnih stvari – sitnica koje nas ometu. Zbog toga je važno da znate ŠTA je stvarno važno. ŠTA vi stvarno želite. Da osetite duboko u svojim grudima toplinu kada na njih pomislite, da osetite neizmernu snagu kada zamislite sebe da ste stigli do tog cilja.

A onda, da se s vremena na vreme podsetite gde ste ono želeli da krenete, zašto ste se tamo uputili. A, šta je sa svim  onim sitnicama koje preplave i ometu, one što zaslepe i sa vidika vam sklone cilj…?

Pre nego što svaku i najmanju sitnicu  obavite učinite sledeće. Pomislite :” Kako ovo služi mojoj svrsi? Kako me ovo vodi ka mom cilju?” Tada ćete znati kuda, kako, kada i zašto. I tada nećete ostati sa gorkim ukusom u ustima i žaljenjem zbog stvari koje su vam važne, a niste ih uradili.

Za neke ciljeve postoji druga šansa. Neke prilike se, na žalost, ne ponavljaju!

Naučite da slušate svoje srce i osećaje koji vas nepogrešivo vode.  Dozvolite vašem coachuda vam pomogne da otkrijete svoje životne vrednosti, da u skladu sa njima postavite ciljeve i da ka njima hrabro i odlučno koračate.