POKLON DETINJSTVU

Objavljeno: 14.10.2013.

Koliko puta u životu ste sami sebe iznenadili  – koliko puta ste premašili svoja  očekivanja?

Možda su očekivanja bila preniska, cilj je bio isuviše lako ostvariv ili je vera u sebe bila preslaba?

Ili su vas vaša prethodna iskustva „naučila“  da od sebe (i drugih) ne očekujete previše?

A šta se desi onda, kada sami sebe iznenadite i uvidite da možete? Šta se desi  onda kada  vas iznenadi neko drugi, neko od koga to ni najmanje ne očekujete …

Koliko vremena posvetite analizi situacije, učenju iz toga što vam se dogodilo, utkavanju novog iskustva koje vas u budućnosti može poučiti nečem novom?

Evo jedne lepe priče, nastavka one od pre nekoliko nedelja „Vatrogasci se ničega ne plaše“

Nakon tog teksta i nekoliko razmenjenih mailova i telefonskih poziva, mali vatrogasac, moj stariji sin, je za svoj rodjendanski poklon od mame i tate dobio posetu Vatrogasnoj stanici „Laza Kostić“ u Novom Sadu. Poveo je stariju sestru, mlađeg brata i dva drugara. Petoro dece je dobilo nesvakidašnji i nezaboravan poklon detinjstvu! I životu!!!

Evo kako je to bilo….

Stigli smo. Očekivali su nas i od srca se obradovali našem dolasku. Potrudili su se da decu nečemu nauče i da ih uz to i zabave. Pripremili su posluženje, čak! Komandir nas je pozdravio, ostali su nam prepričavali smešne i opasne doživljaje. ImageOblačili uniforme, demonstrirali maske i opremu. Svi su učestvovali. A tog subotnjeg prepodneva ih je u stanici bilo petnaestak.  A onda – prava eksplozija emocija:  pustili su nas u garažu!!! Ulazili smo u kamione, vozili se ulicama Novog Sada kao pravi vatrogasci.  Popeli su nas na one njihove pokretne (hidraulične, naučila sam) merdevine. A na kraju su nam dali da probamo uniforme. KAKAV DAN! Koliko osmeha na dečjim licima. Koliko vriske i cike. Koliko samo uspomena.

Iskreno, ne verujem da će noćas spavati….

Da se vratim na temu. Zar nije prekrasno kad vas neko, iz čista mira, bez obaveze i prislile iznenadi i učini dan, detinjstvo… život lepšim? Samo pomislim  koliko bismo toga svi mi propustili da je nas, roditelje, naše „iskustvo“ zaustavilo u pokušaju da organizujemo rodjendanski poklon petogodišnjem sanjaru, budućem vatrogascu. Ovi divni, hrabri ljudi su mogli sebe poštedeti cike i vriske i gužve i uživati u prelepom, sunčanom, oktobarskom vikendu. Oni su odlučili da deci, koju ne poznaju, prirede  vanserijski užitak. Ništa ih na to nije teralo ni primoravalo.

Koliko ste puta u životu imali prilike da vas neko ovako iznenadi?

ImageIskustvo, predrasude i uverenja su nas toliko puta u životu limitirala, zaustavljala od maštanja i pokušaja da ni sami nismo svesni šta smo sve propustili. Naše iskrivljene slike stvarnosti, naša tumačenja događaja i samo naše apsloutne istine nas ometaju da probamo i uspemo. Ono u šta smo počeli bezuslovno da verujemo je samo naše poimanje sveta. Što više ovih iskrivljenih i beskoristnih istina imate, to ste sputaniji, prostor za uživanje vam je umanjeniji. Gotovo da stojite zafarbani u uglu svoje sigurne, ušuškane prostorije iz koje se plašite da izađete i posmatrate kako se lepe stvari dešavaju drugima. Samo zato što što duboko verujete u istine koje ste sami sebi nametnuli. Iskoračite iz tog ugla! Zgazite na mokru farbu! Probajte nešto novo!

Coaching je odličan način da spoznate i odbacite svoja limitirajuća uverenja. Daće vam snagu da spoznate svoje snage i vrednosti. Da postavite svoje ciljeve i hrabro krenete u njihovo ostvarenje.