POČNITE HRABRO DA ISPUNJAVATE SVOJE SNOVE

Objavljeno: 10.01.2013.

Nedavno, jednog od retkih dana kada sam imala malo viška vremena da pročitam i članke koje skupljam u fascikli „Kad budem imala vremena“, pronađoh jedan članak koji se poziva na Galupovo istraživanje iz 1990. godine. Članak sam po sebi i nije bio nešto, iskreno! Ali, zaintrigiralo me je jedno istraživanje i njegov zaključak. Istraživanje je bilo na temu poverenja, a zaključak je sledeći: “70% ispitanika veruje da se većini ljudi u većini situacija može verovati“

Sa tim uvidom počeh da analiziram ljude oko sebe. Njihove stavove, predrasude, uverenja… ponašanje u različitim situacijama, odnose prema ljudima i pojavama. Karakteristično je to da sam, posle dovoljno dugog gledanja, bila u stanju da predvidim reakcije tih ljudi u različitim situacijama. Oni koji su bili nepoverljivi – ostajali su nepoverljivi bez obzira na okolnosti, sagovornika ili situaciju. Otvoreni su pristupali sa osmehom i raširenih ruku skoro svakome i skoro uvek. I jedni i drugi su bili duboko uvereni da pristupaju na pravi, ispravan način i da su ovi drugi „previše sumnjičavi i stegnuti“ odnosno „naivni i lakoverni“.

Šta je to što nas tera da reagujemo tako kako reagujemo? Šta nas to „uči“ da se ponašamo tako kako se ponašamo? Pređašnja iskustva (naročito ona loša iz kojih smo izašli sa lekcijama za ceo život)? Knjige? Lekcije u školi? Saveti? Vaspitanje? Tuđa iskustva?

Tačan odgovor je SVE TO! Sve te slike, mirisi i zvuci tih situacija, svi osećaji koje su one proizvele se pohranjuju i mešaju u jednom delu našeg mozga. U tom delu mozga, koji brine o našoj sigurnosti i emocijama, skupljaju se ta iskustva, vaspitanje, lekcije…  i formiraju naše apsolutne istine. To su istine u koje mi bezpogovorno verujemo, koje nam boje svet i koje nas uče kako da reagujemo i kako da se ponašamo.  (U tom delu mozga se krije tajna zašto momci pretrnu kad čuju rečenicu „Treba da razgovaramo“. Jer, poslednja koja im je to rekla ili je bila trudna ili ih je ostavila). Te istine nam određuju u šta da verujemo, čega da se plašimo i protiv čega da se borimo. One nas motivišu da krenemo ka svojim ciljevima i da verujemo da su oni ispravni. One nas koče i sprečavaju da uradimo nešto što nije dobro za nas.

ImageTo su naša UVERENJA

E, sad…. Kad bi sva uverenja bila korisna, gde bi nam svima bio kraj?! Kada bi nas naša uverenja uvek gurala, motivisala i usmeravala našu energiju ka dobrim cijevima, ma gde bi nam bio kraj!!! Kada bi nas ona zaista samo čuvala od neprijatnih i situacija koje su loše za nas – to bi bilo divno!! Ali, na žalost, često nas život nauči i onim lekcijama koje nas čuvaju od nas samih i nekako nas učaure i spreče i da pokušamo i one stvari koje bi bile dobre za nas. Nešto što bi nam pomoglo da, na kraju krajeva, napredujemo, rastemo, ostvarujemo se i budemo srećni!

Koliko puta ste pomislii „Ma, nije to za mene!“. Često sebi kažemo da nismo dovoljno lepi, pametni, dobri… zreli, spremni, hrabri. Da ne umemo, ne možemo, ne znamo. Ili, s druge strane, da smo previše stari ili previše mladi… isuviše iskreni, otvoreni, dobri…. I svaki put kad sebi to kažemo, zatvorimo ispred sebe neka vrata, koja bi nas mogla odvesti do nekog novog ostvarenja, uspeha ili cilja.

Uspeh često definišemo kao proizvod uloženog truda i umeća da do njega dođemo. I to je tačno. Što bolje umemo, to nam je potrebno manje napora da do dobrog rezultata i dođemo. Što smo manje vešti – moramo više da zapnemo! Međutim, ključni faktor u ovoj formuli nedostaje! Taj ključni faktor – to su baš naša uverenja. Ukoliko verujemo da nešto možemo, rezultat će biti i bolji nego što smo na početku predvideli. Isto tako, ako ne verujemo u sopstveni uspeh – teško da ćemo dati svoj maksimum i iskoristiti sve svoje potencijale da bismo ostvarili ciljeve.

Poznajete li sebe dovoljno? Znate li vi koja uverenja svaki dan ponesete sa sobom kada izađete iz kuće? Imate li uvide da li iz vas govore vaša uverenja ili vi? Koje ste predrasude i čvrste stavove usvojili kao apsolutne istine? Koliko puta niste uradili nešto za sebe, iako ste možda i mogli – samo zato što ste duboko verovali da ne možete / ne smete / ne treba….?

Želite da krenete napred? Da ohrabrite sebe? Da opovrgnete uverenja koja vas ograničavaju? Da počnete hrabro da ispunajvate svoje snove? Coaching je rešenje! Javite se.

Image

„I ako verujete da nešto možete da uradite i ako verujete da ne možete – u oba slučaja ste u pravu“ - Winston Churchill