NIŠTA NIJE SLUČAJNO

Objavljeno: 12.06.2013.

Kad sam bila mala verovatno sam sanjala o ovakvom danu. I, eto! On se desio! Upoznala sam pravu princezu!!

Gotovo sam sigurna da se nije slučajno desio baš sada. Baš onda kada sam završila svoje divno, veliko, važno putovanje…. Ono putovanje od prošle nedelje. Čitali ste, zar ne?!

Sve se desilo baš kao u bajci. Pa, ipak! Princeze se i upoznaju u bajkama.

Bila sam u pravo vreme na pravom mestu tako da sam mogla da doživim susret svim čulima. I to tako intenzivno.

Sastanak je bio ugovoren, naravno. Precizirani i vreme i mesto.

No, i pored toga desio se spontano, na sred uskog topčiderskog puta. Srela su se njena i moja kola…. Ja sam moja, naravno, okrenula i (po komandi) krenula za njenim kolima.

Upoznale smo se u rezidenciji, a ne Palati, kako je bilo predviđeno. U plavom salonu. Meni je bila namenjena leva stolica sa desne strane (to sam čula da se došaptavaju dvorjani). Biserni osmeh, dostojanstven stav. Formalan razgovor. To je sve.

Usledio je poziv na prijem, a onda  i prvi šok: poziv da se zajedno, u njenim kolima, odvezemo do Palate.  Naravno da sam prihvatila oba poziva.

U međuvremenu, dok se Princeza pripremala za prijem, mene su proveli kroz rezidenciju. Biblioteka, trpezarija, sala za bilijar, sala za poker, bioskop, sala za tajne razgovore….. WOW!

Ulazimo u kola. Vozimo se kratko… ja sa leve strane. Stižemo do Palate. Devojčice joj pritrčavaju, daruju je cvećem, crveni tepih, osmesi, blicevi. I u sred toga  – ja!??! Opet WOW!

Ona odlazi, ja sa zadrškom krećem iza nje i opet se, u par trenutaka nalazim u sviti, iza Princa, Princeze i visokih zvanica na prelepoj topčiderskoj terasi, u suton još lepšeg dana. A ono najlepše je u meni… vri, tutnji, vrišti. Kakva divna slučajnost to što smo se srele na uskom topčiderskom putu, a ne ovde, u Palati, kako je bilo uogovoreno.

Prijem se završava. Princeza me poziva da nastavimo razgovor. Odlazimo u salon za sastanke (ni slučajno nemojte zamišljati conference roomove, molim vas. Ipak je ovo Palata!!) i sedamo. Ovoga puta bez unapred određenog reda  koja će sa koje strane. Jednostavno – sedamo.

Iako za dva sata, koliko je trajao prijem,  nismo progovorile ni reč, sedamo i nastavljamo razgovor . Zapravo, ona počinje da priča. O snažnoj viziji, o brodu koji plovi, o ljubavi, o davanju, o roditeljima, o nasleđu, o poštovanju, ponovo ljubavi…. Koliko je samo energije bilo u tim rečima! Koliko je ljubavi iz nje izašlo. Koliko inspiracije.

ImageDa ceo dogadjaj bude kao u bajci, na rastanku me ljubi tri puta i daruje tucetom crvenih ruža. Jednostavno, poput prijateljice. Izvadila ih je iz svoje vaze za cveće, umotala u sjajni papir i – stavila mi ih u ruke. Tek tako!

I danas, obavijena njeom energijom, inspirisana njenom snagom i omamljena mirisom ruža u svom domu razmišljam…. Pre dve godine sam upoznala jednu neverovatno snažnu, inspirišuću ženu. Bilo je to kada sam krenula na putovanje. Juče sam upoznala drugu. Na kraju svog putovanja.

I pitam se – je li to slučajno?!

A onda se setim – ništa nije slučajno! Sami donosimo svoje odluke, sami trasiramo svoje puteve, sami postavljamo sebi ciljeve. Otvaramo vrata ili zidamo prepreke. Niko, do mi sami !

Mora biti da su ove dve dame sa porukom i namerom ušle u moj život baš u ovim ključnim trenucima. Kao inspiracija na početku i podstrek, nagrada, podsetnik za dalje na kraju. Već ću saznati!

Coaching vam može pomoći da osmislite svoje vizije, postavite ciljeve i pronađete  najbolje načine da ih ostvarite. Jer, ništa nije slučajno!