NEKA VREME RADI ZA VAS

Objavljeno: 17.07.2013.

„Nebudućnost je stanje praznine, čekanja kome nema kraja.“ Vendi Volas

Kad sam završila faklultet, davne 1996. mislila sam da je ceo svet moj. Da nema sna koji neću ostvariti i cilja koji neću postići. Hrabro, puna tog elana, krenula sam u korporativne vode. Plivala i uzvodno i nizvodno. Uglavnom uzvodno. Uvek sam verovala da može bolje i više (i drugačije) od onoga kako su drugi pivali. Pravila okeana su se znala. I tu se nije moglo mnogo šta promeniti. Znate onu narodnu o velikim i malim ribama i lancu ishrane. Ja sam ih poštovala. Ono što sam želela je da promenim način plivanja.  Nije uvek bilo nužno plivati najtežim ili najlakšim stilom. Postoje i oni između. Oni koji vam dozvoljavaju kreativnost i snagu istovremeno. U tim trenucima rađali su se novi stilovi. Nažalost – ne opšte prihvaćeni – samo zato što su bili drugačiji.

Iz korporacije u korporaciju, iz okeana u okean. Iz seta pravila u set pravila. I najčešće uzvodno.

Umorila sam se. Počela da se pitam šta je to sa mnom i u meni da ne mogu da se bezpogovorno prepustim i predam sistemu.

Paralelno sa ovom „borbom“ u meni se vodila druga, podjendako snažna. Verovala sam  i osećala da je došlo vreme da se odvojim od toplog roditeljskog odma, da se osamostalim i sama krenem dalje. Da se razumemo, porodični dom je bio veoma topao. Pristupačan. Pun nežnosti i poverenja. U njemu je moja soba bila moj svet. U njemu su ručkovi bili (mislim da su i ostali) najukusniji. Ali, nešto u meni je govorilo da je vreme. Zvalo je. Vapilo je da krenem odatle i otisnem se.

I tad sam, opet, zaplivala uzvodno. Rizikovala da povredim one koji me najviše vole. Koji su me stvorili, odgajili. Sebe uložili u mene. U punom smislu te reči. Sreća, brzo su shvatili da ne odlazim, već da ću samo primati pisma i račune na drugoj adresi.

futureSa ove vremenske distance (koja nije mala!!) gledam u sebe ondašnju. I shvatam da sam svaku odluku donela „iz stomaka“. Sve što sam u životu uradila – uradila sam na osećaj. Vreme donošenja odluke je retko prelazilo desetinu sekundi. Ako osetim da je to – to: idem dalje. Ako mi odmah ne zaigraju lepitirći u stomaku  – nikad neće  ni zaigrati. Tako sam menjala korporacije, tako sam  prihvatala poslovne izazove, tako sam se preselila u svoj (iznajmljeni)  stan… tako sam prepoznala čoveka svog života. Tako me, eto danas, gde živim okružena ljubavlju i slobodom, gde radim ono u čemu beskrajno uživam punim plućima, okružena ljudima koji  veruju i plivaju uzvodno – baš kao i ja.

Nije mi svojstveno da gledam u nazad prečesto i da analiziram. No, drago mi je da sam ovu analizu napravila i podelila sa vama. Jer, u životu sam uvek snažno  verovala i još uvek verujem u budućnost. Divan je osećaj kada ste zadovoljni a znate da ono najbolje tek dolazi. Kao da vreme radi za vas!

Imati budućnost pred sobom znači imati slobodu. Imati pravo na izbor. Imati svoj život u svojim rukama. Pogled uperen visoko gore, ramena zategnuta, osmeh na licu i odlučan korak. Niko nikada ne garantuje da je korak pravi. Ono što je za taj korak važno je to da je to PRVI korak ka budućnosti. Ostali će se nizati. Brže ili sporije će me dovesti na željeno mesto. A to željeno mesto je mesto gde se osmeh razvuče, suza radosnica krene niz obraz, toplina obavije telo. I onda znam. Ono što mi je zaista važno u životu – tu je.  I šta ćete više?! Nekome će to izgledati beznačajno, malo. Za mene je to SVE!

Coaching vam može pomoći da pronađete šta je to što će u vama izazvati osećaj zadovoljstva, okrenuti vam pogled u budućnost i pokrenuti vas da ostvarujete svoje ciljeve kako biste izazvali baš te osećaje koje, sigurna sam, silno želite.